Kako započeti blog, tekstom o kojoj zemlji? Krenuti hronološki, od prvog našeg kulinarskog druženja? Ne. Hronologija je tako dosadna. A i nismo u školi.
Razmišljali smo… Hajde da nam prvi tekst bude o Kubi, na toj večeri smo se najviše smejali. Svako voli Kubu. A oni koji ne vole, ne vole je samo zato što još nisu spoznali da je vole. Hm… Hajde da ipak bude o Rusiji, možda nas Putin primeti. Nije ni on baš neki frajer, a nije nam ni ciljna grupa. A Indija? Najmnogoljudnija i najraskošnija i najluđa. Nemam pojma, Indija može da sačeka, valjda ima strpljenja. Hajde da bude o tome kako smo proslavili Dan zahvalnosti, uvek je dobro biti Amer. Osim ako si Rus. Ili Kubanac. Ili Srbin. Ili… Ne, nećemo te izlizane asocijacije na nacionalnost. Hoćemo da smo fini. Tako je! Počećemo, dakle, kao sav fini svet – od Finske!
Da “pohodimo” Finsku došlo je tako što je drugarica kupila meso od irvasa prilikom posete jednoj skandinavskoj zemlji. “Meso od irvasa”, iako ekskluziva za naše prostore (i stolove), nešto je što smo izbegavali cele večeri da izgovorimo, kao da se u samom izrazu krije nešto strašno (pa i da!), kao da skrnavimo nešto sveto, možda čaroliju detinjstva zvanu Deda Mraz. Ako nema irvasa, postavlja se pitanje: kako da Deda Mraz dođe do nas? A nema ni snega, za koji se zna da ne pada da pokrije breg nego da Deda Mrazu pokažemo tragove.
Bilo kako bilo, mi smo se dogovorili da celo veče koncipiramo prema maštanju kako dočekujemo Deda Mraza u našem domu.
Dogodilo se jedne noći u decembru…
Kao i uvek što radimo, uporedo sa traganjem za autentičnim receptima, tragali smo i za nekim dodatnim informacijama o zemlji. Neki od nas vodili su se onom zanimljivom idejom koju je Vida Ognjanović jednom iznela, da se o određenoj zemlji najbolje može saznati čitajući njena narodna književnost, njene bajke. U bajkama kao u bajkama – pouke, ali i snega, skijaša, jezera. U mediteranskim bajkama, logično, nismo nailazili na pomen snežnih pojava.
Bajke jesu život, makar u onom delu da ukoliko neko želi da bude nagrađen, mora da se trudi, bori, radi.
Znali smo da je Finska, mada manje od nekih drugih evropskih zemalja, jedna od onih zemalja u koju ljudi, uprkos surovoj klimi, odlaze da rade, a još više – da bi živeli mirnijim životom.
U čemu je tajna mirnog života u Finskoj? Možda u tome što Finci žive u dubokom skladu sa prirodom. To, kao i nešto više o finskom mentalitetu (npr. da ne vole šarenilo ukrasa, kome smo mi, inspirisani proslavom Nove godine, nesvesno pribegli) i finskim božićnim običajima, saznali smo sa fantastičnog sajta Tarje Mitrović. (Hvala, Tarja!)
U najkraćem: JOULU (Božić) – još više Badnje veče – najvažniji je praznik za Fince posle Dana nezavisnosti. Pokloni se ne stavljaju tajno noću pod jelku, već se razmenjuju lično. Praktikuje se ručno pisanje čestitki. I tako dalje…
A sada o samoj kuhinji i našem iskustvu sa njom…
Dekoraciju stola uradili smo po osećaju, manje jednostavno nego što bi to Finci voleli, ali s obzirom na to da su oni fini narod, neće nam zameriti. Važno je da je sve mirisalo na cimet i karanfilić, vino i kolačići (finnish piparkakku) bili su neizbežni. Nismo se ranije setili da kupimo novogodišnje modle, pa smo se zadovoljili ukusom ovaj put više nego nekim originalnim izgledom. No, originalno je bilo što smo radi lepšeg izgleda kolačića preko njih posuli kokosovo brašno, tako da izgleda kao sneg. Nedokučivi su putevi kokosa!
Ova jelkica nije ni iz čije kuhinje, potpuna je izmišljotina jednog od nas, spravljena po receptu koji ne zna da ponovi spravljač: obojeni patišpanj i gumene bombonice. Doživljavamo Finsku zimzeleno sa snegom, pa nam se sličica uklopila u viziju. 😉
Budući da svaku kuhinju određuje njeno podneblje, jasno je bilo da tu nećemo naći voća i povrća kakve smo imali na pomenutoj Kubi. Veliko prisustvo ribe, posebno lososa, bilo je očekivano. Malo nas je iznenadilo koliko ima žitarica, ali kako je u pitanju raženo brašno (negde smo čuli i za brašno od borove kore), može se reći (kada smo pojeli sve sa stola), kako ništa od testa nije teško za varenje. Dopalo nam se jelo zvano karjalanpiirakka, testo u obliku zatvorenih “čamčića” (nama su ispali malo otvoreniji), punjeni prethodno skuvanim pirinčem, preko kojih se, pre pečenja, narenda nešto sira (opredelili smo se da to bude biljni, otuda i više žute boje nego na slikama ovog specijaliteta spravljenog od strane profesionalaca).
Nismo znali šta da spremamo od sirovog lososa, te smo konsultujući Čika Gugla došli do toga da Finci losos jedu na devetsto sedamdeset šest načina, može i preko nekog namaza (nama je to bio Sirko 🙂 ) na hleb, i smatrali smo da je sasvim u redu da malo improvizujemo, eto, dajemo i svoj pečat stranoj večeri, a to je uvek važno, pravdale smo izvesnu nesnalažljivost sa sirovim, a jako ukusnim lososom.
Ribu smo imale i u jelu kalakukko. To je vekna hleba punjena oradom i slaninom, po originalnom receptu trebalo bi bakalarom, ali naći bakalar tih dana bilo je u rangu naći na Marsu život. Slutimo da negde postoji, zamalo pa nam se ukazao. (Taj bakalar nam se izmigoljio i kada smo pripremali portugalsku večeru.)
I da znate, upozorenje za one koji to nisu kupovali na pijaci i piljarama (ima ga sasvim redovno i regularno) – to što izgleda kao crveni kupus, a zove se radič, što dođe u finskim jelima kao varivo, vrlo je gorkog ukusa.
Uz priloženo imali smo na stolu i njam-njam salatu (na slici ispod: rosolli), prženu ribu i čorbu od graška – hernekeitto. (Hleb i vino pripremljeni po originalnim receptima.)
Najveće oduševljenje nama je napravila finska pita od borovnica. Po izgledu nas je podsetila na američku pitu, koja nas je prethodno sve očarala i začarala, ali se po ukusu od nje razlikuje. Kombinovale smo sveže borovnice i miks smrznutog mešanog voća, pošto smrznute samo borovnice nismo pronašle.
Najzad, bočni i satelitski snimak našeg stola. 🙂
Šta mislite, da li bi Deda Mraz rado svratio kod nas ili bismo morali silom kroz odžak da ga k stolu privolimo? 😉
(Više fotografija možete pogledati na našem instagram nalogu, a recepte vas upućujemo na najobuhvatniji sajt sa finskim receptima, mada ih možete razasute naći i na srpskom jeziku.)
Do naredne prezentacije uz finsku folk kompoziciju kao odjavu!
